Граорац: Поносна сам на оца Стеву који је дао живот за Српску

БАЊАЛУКА – Исидора Граорац у свједочењу за Меморијални центар Републике Српске рекла је да је поносна на свог оца Стеву који је на данашњи дан прије 30 година отишао да брани вјековна огњишта и на крају дао свој живот за Републику Српску, за живот у миру на српским вјековним огњиштима.

„Прије тачно 30 година, на Огњену Марију, 30. јула 1995. године, мој отац Стево отишао да сачува наше животе, да брани српска вјековна огњишта. Нестао је, а онда прије 20 година, опет на Огњену Марију 2005. године нам се вратио. Идентификован након 10 година неизвјесности, туге, бола, незнања и достојно је сахрањен“, истакла је Граорчева.

Граорчева, која је и предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, памти да њен отац никада није био националиста, да је волио људе без обзира ко су, те да и данас када га помињу говоре да је био добар човјек, друг, „да мрава никада није згазио“.

Граорчева истиче да су она и њена сестра Славица поносне на оца, а мајка Грозда на супруга.

„Успомену на оца преносимо својој д‌јеци са намјером да га бар овако упознају, да сутра буду поносни на њега и да са поштовањем говоре да је њихов деда дао живот за Републику Српску“, истиче Граорчева.

Граорчева каже да данас, сјећајући се тог дана 1995. године, памти и никада неће заборавити када је њен отац кренуо на пут са ког се жив није вратио.

„Под‌једнако је бољело и то што су његове посмртне остатке тражили 10 година, ишчекујући сваки дан позив, глас, поруку да је пронађен. Било је претешко и претужно схватити да оца, супруга, брата, пријатеља Стеве Граорца нема“, наводи Граорчева.

Данас, истиче Граорчева, сви дугују њима, под‌једнако као и потомцима да истина о страдању Срба на овим просторима буде записана, документована кроз један дигитални запис, кроз сјећање и свједочење.

Она је позвала све да испричају истину о судбини своје породице.

„Ми причамо данас да би нас слушали наши потомци, да би из наше судбине извлачили поуке и никада више не дозволили да се овако нешто икоме икада догоди“, истиче Граорчева.

Према њеним ријечима, српски народ мора цијенити жртву коју је поднио да га будућност не би „подсјећала неким новим страдањем“.

Граорчева наводи да је поносна кћерка свог оца, јер зна да би и он био поносан на њих јер не дозвољавају да његова смрт остане незабиљежена, да се не зна шта се десило тих ратних година, да су људи убијани и нестајали, да се и данас још увијек кући није вратило 1.617 особа са списка несталих из Републике Српске.

„Због њих и због свих 24.000 погинулих и укупно 35.000 страдалих Срба не смијемо ћутати. Нико не смије ћутати. Гробови нас опомињу, гробови нас подсјећају да о њима причамо, записујемо, снимамо свједочанства за историју, за будућност“, закључује Граорчева, која је оставила трајно свједочанство о страдању свог оца, о судбини своје породице.

Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић рекао је да оваква свједочења имају велики значај за очување историјске истине.

Меморијални центар интензивно ради на прикупљању и евидентирању свих доступних свједочанстава која говоре о страдању српског народа, с циљем стварања највеће обједињене базе аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Меморијални центар Републике Српске позива све чланове породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата да подијеле своје свједочанство, те да на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије.

Сви који желе да оставе свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе: komunikacije@mcrs.vladars.rs или путем броја телефона: 051/222-999

Свако преузимање, умножавање или кориштење материјала у друге сврхе није дозвољено без претходне сагласности Меморијалног центра Републике Српске.

(www.palelive.com / Срна)