Pale live! Urban info portal

SVAKA TI CAST! SVE SI DOBRO KAZALA!

Surova realnost, nase drzave, ako se ovo moze nazvati drzavom, pre bi se moglo reci vjestacke tvorevine u kojoj dripci i ulicari vode glavnu rec!

Samo cu reci da se nadam da ce bar ovaj tekst malo probuditi savjest kod nekih ljudi, ako je uopste i imaju... Svaka cast na hrabrosti !

SAVRSENO!!!!
Citam vec sedmi put!

Uhvatila me je neka tuga citajuci ovaj tekst. Tako pismena osoba ne zasluzuje ponizenja i borbu za goli zivot. Volio bih Vam znati ime i ako ikada budem u prilici pomoci.

Ja sam odavno prestao skupljati odbijenice.. Ali sam nasao novo zanimanje http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/65276/Pastiri-trazeniji-od-lekara/print
Odmoricu se od ljudi, vraticu samopouzdanje i optimizam, oslobodicu se stresova stecenih tokom i nakon studiranja, a mocu pomoci i svojima i makar im se malo oduziti za sve sto su ulozili u mene.. Ako nista drugo nece im biti muka sto me gledaju kuci svaki dan.

rad i upornost se uvije isplate i ponekad malo kasnije zakucaju na vrata nego sto se covjek nada i ocekuje, ali sigurno dodju...

Tuzno ali istinito... Tako je bilo i kada sam ja digao sidro prije nekih 13 godina. Isti osjecaj, isto iskustvo, ista pitanja su mi prolazila kroz glavu. Ali onda sam samo srecnim slucajem dobio zelenu kartu za inostranstvo. Bilo je tesko donijeti odluku da ostavim sve iza sebe - porodicu, prijatelje i uspomene, ali me je gorko iskustvo naucilo da ovdje ostanka nema, da za pristojan posao moras imati veze i vezice i slicne nelogicnosti koje samo kod nas postoje i koje se samo kod nas smatraju logicnim.

Tada sam shvatio drugu naizgled logicnu nelogicnost - da ce me sunce "tudjeg neba" grijati isto kao i ovo nase, i da cu imati mnogo vecu sansu za dostojanstven zivot u drzavi i drustvu u kome nisam odrastao. Razocarenje je najteze kad dolazi od onih od kojih to najmanje ocekujemo. Zato sam i otisao medju strance, ljude od kojih nisam znao sta da ocekujem. Jer i da su me i razocarali, ne bi boljelo mnogo.

Trinaest godina kasnije, jos uvijek mi prodje ponekad kroz glavu luda ideja, onako neocekivano i nostalgicno, da bih se mogao vratiti zauvijek i da su se stvari promijenile, da su one lose stvari iskorijenjene, da se dobre ocjene sa fakulteta isplate, da ce se trud, rad i zalaganje isplatiti. I onda procitam ovaj tekst i cujem mnoge druge slicne price i iskustva i shvatim da je sve ostalo isto.

Zauvijek cu biti emotivno vezan za moj zavicaj, jer jedan veliki dio mene nikad nije otisao. Ali cinjenica je da je drugi dio mene, onaj racionalni, shvatio realnost.

Iskreno se nadam da ce autorka teksta pronaci posao koji zasluzuje.

Djevojko draga,
ti si izuzetno talentovana. Okani se potrage za ograničenom platom, koja će ovisiti od šefa koji po svemu daleko ispod tebe i prihvati se pisanja!!! Još uvijek ima ljudi koji znaju i vole da čitaju.

Ovo je izvanredna kolumna i bilo je pitanje samo kada će se pojaviti. Ona je rezultat duboke krize u našem društvu i našoj zemlji i ovakvih kolumna će u budućnosti biti sve više, jer se ne nazire svjetlo u tunelu.

Svi znamo kako se živi, kako se radi, kako se dolazi do posla, do ugleda i moći i zaista su rijetki oni koji odbijaju da budu dio tog sistema. Na žalost isti sistem je i na zapadu, samo što je naš seljački. Ako ste dobili posao preko štele ili je neko radi vas izmislio radno mjesto, čestitamo, postali ste dio pokvarenog sistema, napravili ste dobru stvar za sebe, ali ste upropastili budućnost svoje djece.

Putem kojim mi idemo nikada neće doći do bolje budućnosti, jer je ovaj sistem truo u osnovi, dok su zapadni kapitalizam počiva na finijim temeljima. Jedini način da se ovaj sistem izmjeni je da se ponovo krene od temelja, a to može napraviti samo jedna jaka revolucija.

Ljudi koji su tek završili fakultet ne mogu odmah raditi u bankama i u državnim organima... Potrebno je prvo proći put od čistača, pa sa debelim radnim iskustvom do mjesta direktora, direktora koji to mjesto zasluži radom i koji je sposoban da stvori višak i otvori nova radna mjesta.

I na kraju, nemojte upisivati fakultet radi reda, ako imate ljubav prema zanatima okrenite se tome. Za četiri godine možete postati svoj čovjek i biti daleko ispred svih. Fakultete završavaju svi i oni u budućnosti neće značiti apsolutno ništa.

Tekst je savršen ali mislim da ni milion ovakvih tekstova ne moye za sada promjeniti našu surovu realnost jer ljudi koji bi trebali da se pronadju u ovom tekstu će samo okrenuti glavu na drugu stranu jer tobože imaju oni preča posla.....
JOŠ JEDNOM SVE POHVALE ZA TEKST

NE GUBI NADU NIKADA I UVJEK VJERUJ !!!

Nazalost, zivimo u stranackom drustvu koje se zasniva na nepravednim, nehumanim, neetickim, nezdravim odnosima gdje za vecinu radnih mjesta moras biti "drug clan" ili njihov podobnik. Kod nas i "deda mraz" moze da bude direktor, savjetnik, ministar i dr. Nema kriterijuma, ni standarda, a najmanje znanja jer se sve urusilo pod stranackim kreaturama koje odlucuju o nasim zivotima. Odlucuju o nasoj korici hljeba, nasoj egzistenciji,o nasim sudbinama.
Robovlasnicko drustvo u BiH.
Nadam se da postoje "ljudi" koji mogu da pomognu u vezi sa zaposlenjem ove mlade, obrazovane, osobe jer u suprotnom za nas sve ovdje nema nade...

Citam ovu posljednju diskusiju i pade mi na pamet da bih glasao za autorku ovog tekst da bude odbornik odmah. Imala bi kakvu takvu naknadu za pocetak a sigurno bi imala mnogo vise reci od vecine tamo (a i pismenija si). kandiduj se na sljedecim izborima i glasam za tebe. Jos jednog kandidata bih predlozio a to je Vladimir tj. administrator ovog sajta. Ako je kome stalo do pala onda je to on.

''Ljudi su u velikoj većini jadna stvorenja. Svoju sreću grade na varkama, a zlim očima gledaju oko sebe'',

čudo je koliko niko ne može da živi svoj život,nego samo čarkaju tvoj....to mi je više nepodnošljivo....

Prije svega,zelim da ti uputim sve pohvale za tekst kao i pozelim srecu u pronalazenju posla.
Mogu da pretpostavim kako ti je.
Iako je izasao konkurs za pripravnike,ja znam da necu dobiti posao.Zasto?Zato sto nemam veze i vezice,zato sto zivimo u drzavi u kojoj je sve na prodaju.Zivim u sestoclanoj porodici,roditelji su nezaposleni,ja sam diplomirala i zelim da se zaposlim,zelim da dalje napredujem.Ali,kako?Ne daju mi.Tako da znam o cemu pises i drago mi je sto je neko napisao ovakav tekst.
SRETNO!

... nema razloga da se ne potpises punim imenom i prezimenom. Siguran sam da ce ovako pismenu osobu svaki pametan biznismen pozeliti zaposliti.

Драга моја, не губи наду. Памет ће кад-тад доћи до изражаја. Заборавићеш садашњу тугу и јад. проживјех исто, можда и са горимом тежином, да дјеци намам дати да једу. Ни сада нисам у благостању(не марим за богатство), али сам уздигнуте главе и моја диплома дефицитарног занимања, гле чуда, послије 10 година поста вриједна. Са срећом Ти, да не чекаш оволико, али знај да нас има и безимених и без штеле запослених (можда, мали број, али има).

''Ljudi su u velikoj većini jadna stvorenja. Svoju sreću grade na varkama, a zlim očima gledaju oko sebe''
Na zalost, mnogi meni bliski ljudi se osjecaju kao ti i prolaze kroz slicna iskustva. Najtuznije je to sto su ti ljudi upravo oni najbolji i najcistiji, oni koje ne krasi, danas tako cijenjeni eptitet "snalazljiv/snalazljiva", a ti si jako dobro natuknula sta taj epitet danas podrazumijeva. Mnogi od ovih o kojima govorim su, poput Aca, vec otisli dalje...Njihovo drustvo, pamet i lijepa rijec nedostaju, ali nekako je lakse kada znam da im je tamo negdje ostala sacuvana bar trunka dostojanstva. Ovdje kad se pomenu imena tih najboljih, mrze ih i zavide im cak i na daljinu. Jadna stvorenja, kako ti rece.
Izgleda da je, kako Rambo rece, ipak otisao svak ko valja, jer oni koji valjaju a ostali su, njih kao da i ne nema - ne PIKAJU se.

Nazalost, nasa zemlja je u razvoju i jos dosta vremena ce trebati da se neke osnovne stvari postave na svoje mjesto..pokusaj naci posao ili stipendiju u inostranstvu tj preko neta, zaista ima dosta toga, sigurna sam da ces naci nesto..skupi hrabrosti jer ako budes i dalje cekala, bojim se da ces se jos vise razocarati a godine prolaze..osim toga, uvijek se mozes vratiti kuci
Koji fakultet si zavrsila?

Djevojka je u specificnoj situaciji-pretpostavljam da joj je nezgodno ostaviti oca i brata jer je nakon majcine smrti jedino zensko u kuci

Човјек и кад мисли да је коначно пропао не зна да још има један неоткривен златан рудник у свом животу - у овом случају мој рудник блага сте ви, читаоци, једини који сте ме разумјели и који ме нисте исмијали и понизили.
Вјерујем да је то због тога што нам жилама тече иста крв, узаврела од неправде и нечасти.

Сигурна сам да мој текст неће наћи одјека у ушима оних који би требало да слушају, као ни вапаје хиљаде нас који смо у сличним или горим ситуацијама. Живот је кула са које стотине прозора пружају стотине видика. Само треба гледати право, очи нису створене на потиљку.

Захваљујем се свима који су ме подржали и који су одвојили пар минута скупоцјеног времена читајући живот једне ординарне дјевојке. Хвала администратору Владимиру на ажурности. Ко зна, можда се опет сретнемо негдје, ако ништа, онда у мислима - да постоји један живот који као јасика дрхти и онда кад друга стабла не осјећају вјетра.

Хвала Вам!

Nije to bas tako lako sa tim stipendijama kao sto se misli. Ja sam zavrsio postdiplomske studije i nemam posla. Nemam vise ni novca ni uslova da idem dalje. Danima sam pokusavao dograbiti se nekog od tih fondova za doktorske studije van i obisao vecinu evropskih ambasada, ali bez uspjeha. NISMO GRADJANI UNIJE. Moguce je samo sufinansiranje, ali su troskovi ponovo toliki da mogu samo sanjati o njima ...

Neko je gore rekao da je ovo "izvrsna kolumna". Bas tako! Emotivna, stilski odmjerena, pametna. Njenoj autorki "u krvi gori buducnost kao groznica". S tako gorljivom zeljom, ja ne sumnjam da ce uspjeti!

Nadam se, draga-buduca-kolumnistice, da ce palelive tim prepoznati tvoj talenat i tvoju spremnost i ponuditi ti da pises kolumnu za njih i sa posjeticioma sajta podijelis svoje utiske i razmisljanja! Pretpostavljam, u volonterskoj formi. Ali ko zna koliko to suncanih prozora bez zavjesa otvara...!
Drzim ti fige!

Ne znam koliko sam puta pročitala sve što si napisala.
Nisi mi rekla ništa što nisam znala, što nisam vidjela, već čula, prepoznala, doživjela i proživjela kroz priče mnogo djece koje volim a koja proživljavaju dane slične Tvojima u jednakom beznađu.
Učinila si svojim riječima da se postidim vlastite bespomoćnosti da Ti pomognem na bilo koji način. Iste one bespomoćnosti koja mi je dala hrabrosti da podržim svoju djecu u odluci da odu odavde.
Ne možeš ni zamisliti koliko je teško, svaki put kada dodju nakratko kući, upoznavati nove, meni nepoznate ljude u koje izrastaju. Prepoznavati u njihovim ponašanjima neminovno prihvatanje promjena koje nameće okruženje u kojem žive, a koje nije njihova kuća i naš roditeljski zagrljaj.
A onda, opet iznova stisnem zube, mahnem im na odlasku, plačući u sebi...
Da samo znaš koliko je to daleko od onog "blago vama" kojim često naši poznanici prokomentarišu činjenicu da su nam djeca rasuta po svijetu!
Ne znam šta da Ti kažem! Moje saosjećanje i duboko i iskreno razumijevanje Tvog problema Tebi ne znače baš ništa.Ni tebi, ni mnogima od onih 20.000 o kojima pišeš.
Ostaje mi jedino da spustim glavu pred Tobom, da se postidim svoje bespomoćnosti... Sebe koja u svojoj pedestoj godini nisam prepoznala mehanizme kojima bih se izborila da moja djeca ostanu ovdje i da nijedno dijete nema problem kakav Ti imaš.
A odeš li Ti i onih 20.000 Tebi sličnih, ne vrate li se sva djeca koja su otišla odavde, kome će trebati ovaj grad i ova zemlja?
Voljela bih Te upoznati, razgovarati s Tobom, zajedno s Tobom tražiti načine da otvorimo neka od mnogih bar jednom do sada pred Tobom zatvaranih vrata.
Život me naučio da je prijatelja malo i da je s njima svaku muku lakše nositi. Voljela bih Ti biti prijatelj.

Свакако.
Оставила сам мејл, тако да можете слободно да се јавите.
Каже Емили Дикинсон да ријечи почну да живе тек онда кад буду изговорене. То је била моја намјера, и видим да сам је и остварила. Хвала Вам на тако значајним ријечима.

Jednom prilikom sam na palelive napisao da pripadam vrlo losoj generaciji srpskog naroda. Ova kolumna me dodatno uvjerila da je to istina. Sramota me.

Kako je meni rekao jedan drugar, ako ovde ljudi ne cene tvoje znanje, icicemo preko od vrata do vrata i naci osobu koja ce ceniti... ako ova zemlja ne ceni tvoje znanje, naci cemo zemlju koja ce ga ceniti!
Imao sam dosta razgovora za posao... a neki su bili posebno interesantni "Znate kako kolega, JOS UVEK niste doktorirali? Pa to bas i nije pohvalno... zao mi je imamo kvalifikovanije" ... a da imam 26 godina...
Inace, znam mnogo njih, koji su bili studenti generacije, zavrsili postdiplome po ZESTOKIM univerzitetima u inostranstvu... i kao slucajnost niko od njih ne radi... ponekad ako upadne neka selidba, ili posao na gradjevini, cisto da se ima za markicu....
A onda upoznajem ljude, imucne, bogate, uspesne.... naravno ovde su samo leti... dodju da odmore.... neki od njih su naucnici takvi da ih tog ranga u toj struci ima samo par u svetu... i svi kao da govore istim glasom "Ovde nismo imali ni za sok, niko nas nije sisao, nipodastavali nas na svakom koraku... dok nije kap prelila casu, i pakuj kofere"...
tako da se ja opet pitam.... sta ti trazis ovde?

Prijedlog. Opstina Pale u sklopu novog vladinog programa zaposljavanja pripravnika moze povuci sredstva i zaposliti nove pripravnike i eto sanse gradskim ocima ako imaju sluha i humanosti

Djevojcice nasa draga ali prije svega PISMENA,
odavno nisam procitala pismenije kazivanje, na zalost sudbine jedne intelektualke, a bas takvi nam trebaju, pismeni, skolivani, odlucni i hrabri. Danas je pismenost rijetkost kod vecine mladih, a u tebi su sve kvalitete mladog covjeka i zalim sto nasi funkcioneri vlasti ili stranacki ne prepoznaju ovakve talente, tu na dohvat ruke. Ne smiju da prime skolovanu i pismenu mladost jer ce tako otkriti sve svoje nedostatke i mane a i ne mogu da vide dalje od svojih stomaka i fotelja. Nicija nije do zore gorjela a ponovo idu izbori pa razmislite draga omladino!!!!!
SRECNO i hvala ti za iskrenu i emotivnu ispovjest.
Savjet: posalji svoj tekst, bar mail-om,na sve stranacke adrese,Predsjedniku RS i Parlamentu BiH.

Draga Mladena,

kolumna mi nije odlična. Voljela bi da sam pročitala ovako stilski i pismenu kolumnu na temu "moj priznati patent", "novi rječnik srpskog jezika" ili bilo koju temu gdje dolazi do izražaja sav tvoj kapacitet primjenjen na djelu.
Duša me boli što nemam nikakvu moć i ne znam nikoga ko ti može pomoći da dobiješ posao. Koliko još ljudi znam koji su u takvim situacijama ne znam broja.
Gledam sinoć onu "investicionu konferenciju" u RS-u. Shvatila sam da ću u buduće bojkotovati izbore i sve naše političare. I vodiću svoju kampanju protiv izbora.
Ovo je njihov poraz i sramota. Ovo je dokaz da smo marionete i pokusni kunići i da smo žretve našeg sistema.
BRIGA SVE NJIH ZA NAŠU BUDUĆNOST. ONI SU SVOJU OBEZBJEDILI!

Da, samo još da ti kažem, da te zamolim, ustvari, nemoj dozvoliti da ti gorčina nahrani dušu. Trudi se da ostaneš čovjek i da ne mrziš.
Na kraju nas niko neće pitati za diplome, nego kako smo se izborili sa našim nesrećama.
Treba snage i treba znati prihvatiti stvari onakve kakve jesu, ako ih ne možeš promjeniti.
ŽELIM TI OD SRCA SVU SREĆU SVJETA

VELIKO BRAVO SEKICE!!!

Nema veze sto nismo gradjani Unije, nikoga od mojih kolega to nisu pitali a svi smo se razisli po raznim evropskim zemljama.Bitno je kvalifikovati diplomu da bude po novom sistemu, znaci bachelor plus master. Takve stipendije se traze na netu a ne po ambasadama. Nije potreban fenomenalan prosjek, nego referenca fakulteta jer ako fakultet nema referencu i nije priznat od Evropskih Univerziteta, onda ta diploma nema nikakve koristi..
Savrseno razumijem da je djevojka u specificnoj situaciji jer nema majku ali kad bi se svi mi bez roditelja digli i sazaljevali kako ce nasi ocevi bez majki, majke bez oceva, mi bez roditelja i familije, sta bi bio rezultat? Potrebno je skupiti hrabrosti i otici, to je nacin da se pomogne onima koji ne mogu raditi,mada malo je hrabrih ljudi. Drugo resenje bi bilo bavljenje poljoprivredom, vrlo rizicno i klimavo ali sa boljom vjerovatnocom za uspjeh..

Nisu ni mene pitali, ali su me pitali da li imam dovoljno para da uplatim dom i godinu? Tj. u ambasadi su mi ljubazno objasnili da treba da donesem uplatnice kada se upisem na zeljeni univerzitet... Zatim sam pokusao naci zemlju unije koja ima fondove za koje bih aplicirao i rekose da na zalost takvi fondovi i stipendije ne postoje za nas iz ove jadne zemlje. Neki su me uputili na neke strane nevladine organizacije koje se bave tim poslovima, ali i oni rekose da su "digli ruke od nas" - nekada su slali studente medjutim vise ne. Ili sam ja bas zakasnio ili nisam imao srece (kao i obicno) da zakucam na pravu adresu.

Vec nekoliko dana citam ovu kolumnu i placem... U slicnoj sam situaciji, s tim da sam majka koja je ostala bez posla na porodiljskom. Kome god sam se obratila, sva vrata su bila zatvorena. Tada sam se uvjerila u istinitost rijeci moje profesorice s fakuleta, a rela je: "Ako postoji zakon ne znaci da postoji i pravda". Postala sam apsolutno obespravljena i nepozeljna, persona non grata na svakom konkursu, nepozeljna u drustvu.
Kada me je jednom prilikom jedna medicinska sestra pitala kako sam, odgovorila sam joj da sam dobro i da mi samo posao fali. Ona mi je potom "posavjetovala" da se treba vracati na selo (s kojeg nisam ni otisla, jer nisam nikad zivjela na selu u pravom smislu) i drzati stoku. Nije lose, ali i za kravu, travu, stalu i ostalo treba isto toliko novca koliko da se kupi posao. Pa ko voli nek' izvoli, ja cu i dalje zivjeti u nadi da cu otici u inostranstvo, pa makar me tudje sunce i ne grijalo kao ovo nase korumpirano, i njega su fukare pokvarile...

Svaka čast za tekst koji na našu veliku žalost predstavlja surovu realnost i "državu bez države" u kojoj živimo. Iskreno se nadam da će se situacija u budućnosti popraviti, iako su realne šanse za to jako male. Koliko samo namještenih konkursa, nepotizma, zapošljavanja lica sa privatnih fakulteta koji se pošteno ne znaju ni potpisati,stranačkih veza i vezica... Ali ne može ništa vječno trajati! Mislim da će se obrazovanje isplatiti uvijek, jer je to jedino što nam niko ne može oduzeti!

I naravno želim ti da se što prije zaposliš!

Draga Mladena, ako se i nadje posao za tebe /odmah, za godinu ili sto je realnije za 5, 10, 15godina /prosjek cekanja mi nije poznat,a i da jeste,ne znaci nista, jer politicka statistika je dama sumnjivog morala/, sta ti dobijas i sta gubis? Hoces li dobiti posao utapajuci su u mulj veza i protekcija ili ces godinama cekati, zivotariti kako mognes, odlazuci stvaranje porodice, radjanje djece -j er je to,kod nas, ogroman minus pri zaposljavanju,ili ce te ljubav i otkucavanje bioloskog sata odvesti u brak sa jednom platom, a time i jos manjim sansama za posao? Nazalost, ovdje se dostojanstvo precesto placa zivotom u siromastvu. Moje iskustvo to potvrdjuje - poslije 28 godina trazenja posla na posten nacin. Tvrdoglavo prkoseci realnosti /moglo mi se-tako sto poput carobnjaka baratam suprugovom, za nase prilike pristojnom platom-ali uz vrlo nepristojno radno vrijeme od 12 do 14 sati, sa svim radnim subotama/, a racunajuci da se mojoj porodici ne isplati da za 300-400 KM prihvatim posao u trgovini-sa 1-2 slobodna dana u mjesecu, bez godisnjeg odmora /za krecenje, generalno spremanje kuce itd./, bez vremena i snage da se svakodnevno posvetim vaspitanju djece, pomoci u skolslom gradivu... /potrebnoj za bar dva-tri predmeta /puta dvoje djece-sto je 10-ak casova sedmicno, tj.30-ak mjesecno-sto bi za instrukcije iznosilo vise od plate u trgovini. Napominjem da se radi o djeci sa odlicnim uspjehom, ali sa po dva-tri nastavnika koji svoj posao prepustaju roditeljima!/
Ako budes imala bas mnogo,mnogo srece da na regularan nacin dodjes do posla, kao i da radis u sredini sa par pismenih, postenih i dostojanstvenih ljudi, ovo drustvo ce biti na dobitku!
Dakle,
1.spremi se za borbu sa nepredvidivim vremenskim
trajanjem i neizvjesnim rezultatom,
2.kupi posao i stedi da ga kupis i djeci, ili
3.bjezi!
U svakom slucaju, zelim ti zdravlje,radost i napredak!

http://www.glassrpske.com/vijest/5/krozrs/64285/cir/Mladena-ceka-odskrinuta-vrata.html
Mladena, srecno!